Ako je tako, pokušaćemo da ti pomognemo. Samo nemoj da se odmah, na početku, razočaraš i odustaneš. Da bi u učenju bio uspešan, tvoj zadatak je da učiš.  To znači  da sve zavisi od tebe – od tvoje namere da nešto naučiš.

KAKO DA UČIŠ USPEŠNIJE?

Uz pomoć roditelja obezbedi :

•       radno mesto – najbolje bi bilo da imaš svoju sobu, ili bar stalno radno mesto, odnosno kutak u kući, gde ćeš stalno učiti. Prostorija treba da je provetrena, dobro osvetljena

napravi plan rada – plan mora biti realan – učenici se razlikuju po svojim sposobnostima. Zato treba da se trudiš da stalno upoznaješ svoje sposobnosti, jer od toga zavisi da li ćeš pojedine predmete lakše ili teže savladati, i koliko ti je vremena potrebno za učenje pojedinih predmeta; planom predvidi vreme za učenje, za odmor (najbolje samo 10 – 15 minuta), za igru i  druženje; kad planiraš vreme za učenje, najbolje je da učiš uvek u isto vreme (pre podne od 8 do 11 sati, ili po podne od 17 do 19 sati)

A sad krenimo na posao! Učenje može biti aktivno i pasivno.

Naravno, mnogo uspešnije je aktivno  čitanje i učenje.

ŠTA JE TO AKTIVNO UČENJE?

Kod aktivnog učenja učenik neprekidno razmišlja o onome što čita i trudi se da zapamti što više.

Uspešno, aktivno učenje prolazi kroz sledeće faze:

• prethodni pregled gradiva – prvo lekciju detaljno pregledaj – pročitaj naslove, podnaslove, pogledaj grafikone i slike, obrati pažnju na istaknuta mesta koja su napisana masnim slovima, velikim slovima ili su podvučena. Posle pregleda, lekcija se čita i uči!

postavljanje pitanja – ona se mogu postavljati u svim fazama učenja: posle prvog  pregleda gradiva, u toku čitanja i posle čitanja, npr: „O čemu se govori u ovoj lekciji? Šta ću ovde novo naučiti?...“

Pitanja je bolje postavljati pismeno.Postavljajući pitanja razmišljamo o onome što čitamo, a traganje za odgovorima otklanja  umor i dosadu prilikom učenja.

• čitanje gradiva – sad zagrej stolicu! Koncentriši se, uoči  bitno, povezuj pojmove sa starim gradivom,koristi rečnike, enciklopedije, pravi beleške, ako želiš  podvlači olovkama u boji bitno – npr. crvenom, manje bitno – zelenom. Budi uporan jer svaki rad i uložen trud, pre ili kasnije dovodi do uspeha.

Pri učenju, najpre pročitaj celu lekciju, da  shvatiš o čemu se radi, a onda po pasusima.

Čitaj dok ne dođeš do zaključka da si već nešto naučio, a onda pređi na:       

• preslišavanje – najznačajniji deo učenja. Najbolje je svojim rečima (sem kada su u pitanju pesmice,godine, formule). Nemoj mnogo da se nerviraš ako te neki drugari nazivaju „ bubalicom“, „papagajem“ – oni baš i ne razumeju suštinu učenja.
• završni pregled gradiva – u ovoj fazi ćeš saznati da li si gradivo naučio dobro, da li si ga razumeo, shvatio, da li si ga usvojio i možeš li svojim rečima da ga reprodukuješ (ispričaš).

I na kraju da te podsetimo:

•    u školi pažljivo slušaj  nastavnika, razmišljaj o tome  šta on priča, pitaj ako nešto ne razumeš – najmanje polovinu gradiva naučićeš na času
•   ne odlaži početak učenja igranjem igrica na kompjuteru,  slušanjem muzike,...
• ne traži potpunu tišinu dok učiš – umerena buka zahteva veći misaoni napor i koncentraciju pažnje, a to je povoljno u učenju
• ono što si učio u školi uči istog dana, da sprečiš zaboravljanje, takvo učenje  je mnogo lakše i zahteva manje napora
• bolje je učiti jedan za drugim predmete koji se međusobno razlikuju (npr. između  srpskog i engleskog ubaci fiziku ili između fizike i matematike ubaci istoriju)
• uradi domaće zadatke – prvo teže pa lakše
• prvo uči samostalno, a kasnije možeš i sa drugarima (postavljajte jedan drugom pitanja, diskutujte, dopunjavajte se, ...)

Znanje je kao i svaki drugi kapital: AKO SE NE OBNAVLJA I NE UVEĆAVA, BRZO SE POTROŠI.

H. Spenser

• Sledeća >