San ili java…Ta misao letela je po mojoj glavi.

Nekada želimo da odletimo na nepoznato mesto, mesto iz snova gde je sve lepo i netaknuto. Želja mi se ostvarila.

Budim se na nepoznatom mestu, u nepoznatom krevetu, okružena lepršavom svilom. Oko mene deca sa osmesima i zadivljujućim pogledima. Čujem njihov razgovor i mnoga pitanja upućena meni: ,, Ko si, odakle dolaziš?“ Maze me. Pipaju mi kosu, lice, ruke. Dive se mojoj lepoti i mojim srebrnim krilima. Sjaj krila prelivao se na sunčevoj svetlosti koja je dopirala sa otvorenog prozora. Ćutim i gledam svu tu decu. Pozivaju me da pođem sa njima, da mi pokažu njihov grad. Osećam njihovu dobronamernost i krećem. Sve ono što jedan čovek može da poželi i što mu se samo u snovima može ostvariti sada je bilo ovde, u ovom gradu. Raskoš, sjaj, vesela lica prolaznika. Poneta lepotom koja se u tom trenutku nalazila ispred mene raširila sam svoja krila i poletela. Vinula sam se iznad grada kako bih sve to mogla bolje videti.

Deca mi mašu, prolaznici tapšu, svi se smeju. Ulazim u gust oblak i prestaje moj san.

San ili java…

Nataša Perišić, peti razred

• < Prethodna
• Sledeća >