Imam dvanaest godina. Iza mene je ostalo dvanaest najlepših proleća. Počeo je jedan deo mog života, moja mladost. Ja volim ovaj svet i ja sam deo ovog sveta. Ja volim život. Ja volim svoju zemlju i svaki kamen svoje zemlje.

   Srbija, da to je moja država, ja živim u njoj, ja živim za nju. O, zemljo moja voljena, samo rasti,  bujaj i cvetaj, neka ti zavide svi! Temelje su ti sazidali kosovski junaci. Lili su krv za tebe i za nas. Temelje su ti utvrdili buntovnici a gradimo te i dograđujemo mi, mladi. Istoriju su započeli oni, tvoj branioci. Ona je pisana krvlju ali i dovršena. Nije slučajno što si, zemljo moja, baš ti bila meta mnogih sukoba. Oko tebe su se otimale velike svetske sile ali te narod nije dao boreći se za tebe do zadnjeg atoma snage. Skoro svaka stopa tvoja nakvašena je  prolivenom krvlju heroja, seljaka, majki i dece i kao da je njome zaveštana poruka da je dalja pokoljenja ne smeju izgubiti.

     Moja zemlja se borila za svoje šume, šarene krpice livada, rumene trešnje skrivene u paperju lišća, zlatnu reku na njivama sa crvenim tačkama maka, za nasmejano plavo oko maka. Ona se borila za svoju dragu, ljubljenu slobodu. Lepa si, zemljo moja! Tvoje prirodne lepote retko koja zemlja ima. Tvoje šume se najlepše njišu, tvoje gore najlepše mirišu, tvoji potoci najjače huje a vodenice najlepše bruje. Sunce sjajnije sija nad tobom. Mesec čudesno obasjava tvoje puteve i ti nas, najlepša zemljo moja, čvrsto privijaš u svoje skute.

   Narod u mojoj zemlji ima dušu, srce i osećanja koja retko ko ima.  Svaki stranac biće dočekan sa najvećim gostoprimstvom i uslužen samo kako Srbi znaju. Vekovima su se naše kultura i vera borile za opstanak. U tome su nam pomogli heroji, pisci, svetitelji ,vojnici…Hvala ti, vojniče, što si budno motrio na straži da bi moj san bio miran! Hvala ti za neprospavane noći i što čuvaš planine, lugove, reke i našu dečju bezbrižnost.

   Oh, koliko lepih trenutaka pruža ovaj život.  Još nisam osetila sve slastiali. Moj brod je krenuo. Videću sve, osetiću koliko je velika moja rodna gruda i koliko je   širok njen zagrljaj. Srbijo, u tvom sam naručju. Živim pod tvojim krovom, živim za tebe. Danas- sutra postaću koristan član ove velike zajednice, prava Srpkinja ponosna svojim imenom.

                                                                                                               Katarina Golubović, peti razred

• < Prethodna
• Sledeća >