Došla nam je zima a sa njom i prvi sneg,

prekrio je breg i dol, na kućama svaki krov.

Na drveću sneg se sija, to je prava čarolija.

Na sve strane deca jure, sanke vuku, skije nose.

Na brežuljak neki jure i sa njega da se sjure.

Grudvaju se, prave Sneška, i svako se dete smeška.

Na glavu mu kapu meću, na oči dva dugmeta

i nos mu je šargarepa. Usta su mu od paprike,

u rukama metla stara, sad mi liči na stražara.

Al` se Sunce pojavljuje, poče Sneško da boluje.

Poče Sunce da se smeška, strašna bolest steže Sneška.

On se znoji, muku muči, na crnu se zemlju sruči.

I naglo ga zemlja pije i ko da nikad bio nije.

Ivana Živković, peti razred

• < Prethodna
• Sledeća >