1. Mora li dete pre upisa u prvi razred da zna da čita i piše?

Naravno da NE. Za učenje čitanja i pisanja ima vremena u toku školske godine, vreme koje biste hteli posvetiti učenju čitanja i pisanja možete upotpuniti igrama za razvoj motorike prstiju, koncentracije, pamćenja, razumevanja i sl. S druge strane, mnoga će deca spontano započeti procese čitanja i pisanja pre škole, bilo bi pogrešno u takvim slučajevima uskraćivati im to podučavanje.

2. Ako dete već zna da čita i piše, hoće li mu to odmoći u prvim danima škole?
Detetu to neće stvarati poteškoće. U razredu se primenjuje tzv. individualni pristup, učitelj/učiteljica deci koja su već savladala gradivo omogućuje rad na drugim, složenijim sadržajima.
3. Šta znači „spremnost za školu“ i koje veštine dete treba da savlada pre polaska u školu?
Uobičajeno je govoriti da je spremnost za školu pitanje razvoja intelekta i percepcije, no očito je da ona uključuje i ostale stvari kao što su pažnja, živahnost i sposobnost da se izdrži rad u školi. S druge strane, za uspeh u školi jako je bitna i emocionalna i socijalna zrelost koja varira od deteta do deteta. Zbog toga se provodi psihološko ispitivanje koje nam daje detaljnije podatke o svakom detetu.
Izuzetno je dobro da dete razvije svoju samostalnost u korištenju toaleta, da se zna samostalno svući i obući, brinuti se o svojim stvarima, da zna jesti bez pomoći, da se zna pravilno ponašati u grupi vršnjaka i prema starijima. Nastojte da dete upamti svoje ime i prezime, broj telefona i imena roditelja.

4. Kako kod deteta razviti pravilan pristup školi?

Dete poput spužvice upija sve vaše rečenice, a još više vaše radnje. Ne plašite ga školom, radije se pred njim s veseljem prisetite svog boravka u školi, govorite o tome kako imate poverenja u njega, kako će on uz trud savladati gradivo, napravite male rituale od kupovine prvih stvari za školu, posebno obeležite prvi dan škole… Kad krene školska godina, uključite se u školske aktivnosti koje su namenjene roditeljima, svaki dan odvojte vreme u kojem ćete se posvetiti svom školarcu, iskazujte zainteresovanost, pohvalite svaki uspeh vašeg malog đaka.

5. Primećujem da se moje dete boji škole.
Najverovatnije se radi o strahu od odvajanja. Mnoga se deca prvih dana ili nedelja mogu osećati teskobno jer se susreću s mnogo novih stvari odjednom. Razgovarajte s njime, dokučite šta ga najviše plaši – neka se boje da ih niko neće dočekati kod kuće, druge je strah glasne dece i sl. Pomozite detetu tako što ćete mu reći da ste se i vi plašili kao mali, i da ste taj strah prevladali i s vremenom jako zavoleli školu. Isto tako nemojte mu s početkom školske godine natovariti mnogo novih obaveza (npr. nove vanškolske aktivnosti, nove obaveze vezane uz domaćinstvo i sl.) – dopustite mu da se navikne na novi raspored.

6. Moje dete nije naviklo samo sticati prijatelje, nije išlo u vrtić i nema iskustvo „života u grupi“.
Povedite dete u park ili na druženje s decom iz komšiluka (pozovite nekoliko njegovih vršnjaka na druženje), pokažite mu kako se upoznajemo, kako se uključujemo u igru i sl. Zajedno se igrajte društvenih igara u kojima uvek neko izgubi (npr. Čoveče ne ljuti se i sl.) – na taj način dete uči kako prebroditi prve poraze, ali uči i sarađivanju u igri. Isto tako vrlo je važno naučiti deliti i poštovati tuđe stvari.

7. Moje je dete razigrano i nema osećaj reda.
Roditelj može pomoći detetu da razvije osećaj odgovornosti tako što će da ga zamoli da svoje stvari uvek stavi na određeno mesto. Počnite s jednom ili dve – npr. cipele i jaknu. Nakon što ga pohvalite svaki put kad to uradi dobro i vi vidite da je taj deo „usvojio“, možete dodati nove zadatke. Nauči li kod kuće da sve ima svoje mesto, lakše će mu biti u školi u kojoj se očekuje da izvršava radne zadatke. Važno je da dete već u toku neposredne pripreme za polazak u školu dobije u svom domu vreme i prostor za neometan rad. Dovoljno je osloboditi jednu policu za školske knjige i pribor i osloboditi kuhinjski sto u jednom periodu dana, te omogućiti detetu da radi u relativnom miru. Važno je da to bude uvek isto mesto, da ga dete doživi kao svoj prostor za rad i sl. Za početak je dovoljno da dete na tom mestu rešava manje zadatke u razdoblju od 5 min., a zatim da pomalo vreme produžimo do 30 min neposredno pred polazak u školu.
Neka deca ne žele sedeti nenavikla na takav način rada – detetu ponudite zanimljive igre i aktivnosti koje se igraju za stolom i pridružite mu se u igri.

8. Moje se dete uvek rasplače kad doživi neuspeh.
U našim školama, nažalost, još uvek vlada takmičarski stil podučavanja. U drugom razredu se započinje sa ocenjivanjem. Dobro je na vreme upoznati dete s činjenicom da će ga u školi ocenjivati i porediti s drugom decom. Posebno treba naglasiti da njegova uspešnost u školi neće uticati na Vašu ljubav prema njemu. Ali, isto tako mu pokažite da vežbanjem neke aktivnosti može napredovati u njoj i postati sve bolje, da je vredno truditi se. Društvene igre, kompjuterske igrice i sl. izuzetno su dobre aktivnosti, ali i telesne aktivnosti i sport.

 9. Što ako nakon škole nema nikoga kod kuće?
Ostajanje deteta samog kod kuće zajednički je problem deteta i roditelja. Potrebno je dobro proceniti da li je vaše dete spremno na to i dobro razmisliti o svim drugim mogućnostima brige za dete dok nije u školi. Svako dete je individua i teško je reći kad je pravi uzrast za samostalno ostanajanje kod kuće i ako procenite da je vaše dete sposobno ostati samo (pa makar i kraće vreme) potrebno je: o tome porazgovarati s detetom i saznati njegovo mišljenje o tome, učiniti sve što možemo za njegovu fizičku sigurnost, smisliti način komunikacije s detetom dok je samo (telefon i sl.), planirati zajedno s detetom što će raditi dok bude samo… Najvažnije je ne preterati i ne zloupotrebiti spremnost deteta da bude samo – je li stvarno ta solucija nužna? Jeste li razmislili o produženom boravku u školi (naša škola to omogućuje do kraja trećeg razreda), da li postoji komšinica koja je spremna uz malu nadoknadu „pričuvati“ školarca i sl.

10. Dete ne izgovara sve glasove tačno, može li mu to predstavljati problem u školi?
Najmanje godinu dana pred polazak u školu, trebalo bi obratiti pažnju na detetov izgovor glasova i u slučaju da postoje teškoće uputiti ga logopedu. Svako odstupanje u govornom i jezičnom razvoju ozbiljan je znak da bi dete moglo imati teškoće u usvajanju čitanja i pisanja

• < Prethodna
• Sledeća >