Сто година дуга традиција, генерације ученика, учитеља и наставника само су делови приче која се као мозаик слаже и преплиће…

У нашој школи успешно спајамо савремено и традицију! Код нас је програм усмерен на дете, на целовиту личност детета. Знање које деца стекну је практично, применљиво, повезано са другим предметима. Мотивација за учењем је унутрашња, свако дете има прилику да максимално искористи своје капацитете и потенцијале. Вреднујемо успех према труду и залагању, подстичемо креативност али и такмичарски дух.

ОШ „Драгољуб Илић“ налази се у центру села Драчић. Настанак и развој школства у овом сеоском центру има занимљиву прошлост. Према писању др Марије Исаиловић у књизи „Школе у ваљевском крају“, градња школе у Драчићу почела је још 1861. године. Према споразуму са мештанима, на свом имању школу је подигао Стеван Јовановић Геранчић. Од 1381. па све до своје смрти био је драчићки парох при цркви у Ћелијама. Необично вредан и штедљив човек, као и добар свештеник. Када је подигао школу, дошао је у сукоб са неким виђенијим мештанима, па изгуби уложена средства и здравље, и убрзо умре 1854. године.
Установљено је да је Основна школа у Драчићу почела са радом 1893. године када је драчићка општина привремено уступила зграду своје суднице. Истине ради, треба подсетити да је министар просвете, својим дописом наредио да се подигне нова школска зграда, са напоменом да ће у противном школу затворити, јер је привремена зграда трошна и скоро неупотребљива. Појединци су ово министрово упозорење погрешно протумачили, па су 1896. годину прогласили за годину оснивања школе, а она је три године старија. Дуга и комликаована процедура око добијања одобрења за подизање школске зграде доста је отежавала изградњу не само ове, већ многих школа, тако да је нова школска зграда подигнута тек 1903. године. Један од првих учитеља школе у Драчићу био је владика Николај Велимировић, касније епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник. Међутим, 1941. запаљена је школска зграда у Драчићу и током борби погинуо је Драгољуб Илић, учитељ у школи по коме је она касније и добила име. Настава је одржавана по сеоским кућама, све до 1945. године када је школа обновљена. Оронула школска зграда оштећена је земљотресом у пролеће 1999. године кад и почиње изградња нове школе.
Нова школа је отворена 17. септембра 2000. године, направљена и опремљена по најсавременијим критеријумима. Нова школска зграда је површине 2886 м2. Састоји се од приземља, два спрата и поткровље, где је смештено 8 учионица, 6 кабинета, библиотека, фискултурна сала, 5 канцеларија, наставничка канцеларија, трпезарија, две чајне кухиње. У пространом холу школе налази се мали етно музеј који радо посећују ученици из других школа, најчешће градских јер представља прави раритет, а служи као очигледан пример за изборни предмет Народна традиција. Нова модерна школа, рађена према пројекту арх. Данке Марковић, доминира читавим селом на понос и дику становника овог краја. Асфалтним путем је повезана са Ваљевом где саобраћају локални аутобуси па је олакшан превоз ђака. Архитектонски је ослоњена на традицију, модерна и савремена по својим садржајима. У свом склопу школа има пет издвојених одељења у селима Жабари, Пријездић, Бачевци и Букови у којима се изводи разредна настава у комбинованим одељењима или као неподељена школа. Данашња школа може се похвалити добром опремљеношћу савременим наставним средствима и образовном технологијом. Такође, у школи је уведен видео надзор који покрива простор ходника, чиме је знатно побољшано понашање ученика ван учионица, пре и после часова и за време великог одмора.